Отаџбина

594

г.аалвкк-ц1.:дрови

до појаса допиру; а на ногама високе чизме или ципеле са тозлуцима кожним. Људи су овде па и по целом Либану, где смо досада прошли, веома стасити, чврсти и врло угледни. Понашање њихово врло је отворено, учтиво, али без икаквог улагивања. Аранин је и иначе слободан, а Либанац тим више; јер његова кршна домовина штитила га је од вајкада од зла и насиља исквареног чиновништва и војске, а данас је то автономна провинција, која има своје власти, и своју народну уираву. На странца чине врло пријатан утисак. Они се одликују од свију арапских племена што смо их сретали, нарочито својом бистрином, радиношћу и јунаштвом. Краљев јегер дао им је најлептпу оцену; посматрајући њихову окретност у игрн, њихову мускулатуру и широка плећа, чух да примети. више за се: «Когтде КеНе". Доиста прави горштаци; али не као биготи католички у Тиролу и Алпима, већ као наши Херцеговци. Млада и младожења никако се не показаше. На наше заниткивање, ко је млада и младожења, сигурно им је попа дао дозволу или их је он и позвао да се преставе; јер као што доцније дознадосмо, они вечерас за време игре и весеља не показују се гостима, већ остају у кући. И млада и младожења праћени попом, приђоше да се Краљу иреставе. Све су младе стидљиве, али ова је стидљивија од свију. Са сагнутом главом ирилазила је к нашој страни, спотичући се о најмање камичке. Једном само погледа у нас и упути се к нами, што је дало повода шали и задиркивању. Попа је поправи, показав јој Краља. Младенци ижљубише нас све у руку. Краљ дарива младу а паша очински иомилова младожењу но образу. Младенци даље осташе целог вечера према вагри седећи. Било је већ доцкан, кад се праћени сватовима у наш логор вратисмо. Пуцњава, песма и свирка још се дуго орила, но није нам ни најмање сметала. Једна од најбољих страна умора, без сумње је чврст и здрав саи