Отаџбина

598

БААЛБЕК-ЦЕДРОВИ

какав дугачак говор. Дебељко кајмакам говорио је са таквим аФектом и тако течно, да сви и нехотице обратисмо пажњу на његов говор. Дуго је говорио и врло лепо. На некодико места учинио је такав унечатак на гомилу света, да узвицима н алах ^онцур малек-Милан" није било краја. Говорио је о значају цедрова у њиховом крају, о високој посети, њиховој радости и благодарности. Говор нам је иревео Селим еФендија, он је био иун леиих идеја и слика, али како нам Хајлперт рече, превод је само накарада од оног дивног говора кајмакамовог. Хајлперт хвали оваЈ говор, као један од најлепших, што их је икада на арапском језику чуо. Наш дебељко је дакле један од ретких беседника, што код араиа много значи; јер они сви много говоре, али и лепо говоре. У више прилика већ ириметио сам богаство аранског језика и необичну Форму, у коју своје мислп заодевају. Селим еФендија, који је и у француском као и арапском врло јак, који врло лепо говори и бавп се нојезијом, већ толико пути, при превођењу арапских говора, нађе се у ненрилици не умејући но што год на Француски нревести и протумачити. Он сам нризнао ми је толико пута, да многе речи арапске, које читаве и то сложене појмове изражавају, може да преведе тек на дугачко описујући. Пошто је Краљ Ражи беју одговорио на поздрав, и заблагодарио њему и његовим земљацима. на овако лепом дочеку, кренусмо се у наш шатор за доручак, а сав сакупљени свет оста ту у шуми певајући и веселећи се. За време доручка иосматрао сам и даље Ражи беја. Он говори тако лено, отворено и логички. да је лако у њему увидети човека даровитог и врло паметног. Причао је о свом округу, о његовом богаству, производњи и свему што је Краља могло ингересовати. У сред говора. који је био доста анимиран, видесмо једну чету од стогину људи, са буџама на раменима, где певајући и узвикујући име краљево, пролази поред нашег шатора, са доње