Отаџбина

ваалг.г.к-цедрош!

59!)

стране цедрова, и упугила се право брежуљку, где се веселио онај свет, што нас је код цедрова дочекао. Краљ запитл Ражи беја, који су му ово, а он муцајући одговори да су то сељаци иа другог једног села, који дозазе да виде Крал^а. Ми остали и не обратисмо бог зна какву пажњу овој новости, јер одговор Ражи беја, био је сасвим природан. Није потрајало ни десетак минута кад нам ларма од песме и музике изгледаше да се преобраћа у дивљу дреку. У близини нагиег логора чусмо страховиту ларму праћену пуцњавом пушака. Истрчасмо из шатора и видесмо пред нама страшан табло једне ужасне борбе и метежа. У једној гужви од неколико стотина људи, сваки је викао, колнко гд грло доноси. Ми нисмо из вике ништа разумели, али оне страшне Физијономије њихових лица,. иоказиваху дивљу јарост, којој најподпунијп израз даваху маневровање буџа и потмула лупа, што је лобање нод њиховим додиром издаваху. Ми смо по томе одма разумели ситуацију. И не знајући шта је био повод овој огорченој борби, постави смо се сви у одбранбени иоложај. Сви се машисмо реворвера, и у једиом ланцу испред чадора, очекивасмо даљи развој борбе и метежа. Ражи беја видесмо у највећем метежу, где викаше, доказиваше и ноједине, ватајући их за вратове, одгуриваше испред себе. Но ко би био у сгању овакав заплет размрсити. Требало је да сваки добије по какву чворугу на глави, те да се у оној ватри и раздражености мало освести. Најзад, њих неколико, издвојише једног рањеника и цела гунгула, онако завађена, под борбом, крену се к нашем шатору. Моменат није био тако шаљив. У оној гуигули није се знало ни који пије ни који плаћа, иа је лако могло испасти, да гости плате трошак целом весељу. Потрчасмо сви к рањенику и преко Хајлперта иаша нареди, да се рањеник другим иравцем води, јер и;згледаше као да гомила и метеж за њим иде.