Отаџбина

БАА.1БЕК-ЦЕ ДРОВИ

603

вославне хришћанске вере, или, како се они погрешно називају. грчки кришћани, или просто „Грци", и ако су они чисти овејани Арапи. Кад се чуло за долазак краља Милана. онда Маронити, који су у огромвој већини, спреме се да Краља дочекају и изађу заједно са кајмакамом на брежуљак код Цедрова. Православнима ово није било право Они су тражили да они Краља дочекају, јер је Краљ њихове вере. Захтев им није био уважен, а они нису смели излазити, јер су снагу н број Маронита морали респектовати. Доцније кад су чули пуцањ, свирку и узвике Маронита у близини шатора краљевог, буде им криво. па се за то искупе и вођени једним барјактаром, крену се и они у Цедрове. То је она група, која је за време доручка прошла поред нашег шатора. Оваквим двема гомилама, кад су једна близу друге, лако је наћи повода да једна другој по мало крвн пусти. Па, као што видесмо, тако је и било. Из данашњег догађаја, ја сам извукао морал, да треба ове дочеке у будуће избећи, а нароч-ито знао сам. да је то и Краљу неповољно. За то . прву прилику, коју сам уграбио. нагласим то и Селим еФендији. ког сам сматрао за виновника ових свечаних дочека. Но како сам се задивио, кад он то најенергичиије одби од себе Он рече да је доиста из Балбека Мелхем беју писао, да ће Краљ ићи на Цедрове, а сад вели то сам народ чини. «Види се, рече ми он, да још Либански народ и његово гостол^убл^е нисте упознали. Ја, вели, ником ништа не јављам, сад се села сама извештавају и већ су, вели, многи изаслани улаци ириспели овде, да се о правцу пута краљевог известе". Ја не могох ипак веровати, да Селим еФендија и власти нису у ову ствар ни прст замочили; а премишљао сам и о томе, шта ћемо радити ако се и даље на путу буду овако тукли око нас. Паши се дочеци допадају, али ио његовом мњењу треба јачу пратњу да имамо. Ово му беше згодна нри-