Отаџбина

604

ПААЛБЕК- ЦЕДРОВИ

лика да ми докаже, како је он о ескорги коректно мисдио, и како се моја погрепша сад не да исправити. Међу тим паши није нало у очи, као што ;је мени, да турски жандарми нису баш радо гледани. Хак-еФендија, озбиљан и веома иажљив човек, био је са свим изолисан. Нико од Либанаца није сматрао за дужност и потребу да се с њим забавља , и ако је Хак-еФендија био једини међу нама, који је арапски говорити могао. Прошетали смо но башти Цедрова, у којој је и наш логор за преноћиште намештен. Огромна дрвега са грањем и лишћем у са свим танким хоризоиталним слојевима поређаним, даваху пријатну хладовину. а онај нријатан мирис који се обично у боровим и смрчевим шумама осећа, нашли смо и овде. У целој башти има на 300 старих цедрова. Подмладака управо и нема никаквих, јер се они не држе, оштра клима и ненажња публике сатире их чим исклијају. Ја држим да ће онај нрви узрок много важнији бити и да данас нема впше услова за одгајивање цедрова; јер сем неколико врло младих и кржљавих изданака, који неће дуго трајати, не видесмо никакво млађе дрво. Сви цедрови, колико их има, врло су дебели и високи. Неколицини мерисмо обиме на 8 или 10 метара, но од свију њих највише је одвојио најстарији, њихов патријарх за ког научари тврде, да је стар па 3000 година. Његов обим је 11'5 метара а пречник 3 66 метара. То је прави колос, чији врх достиже висину од близу стотину метара. Раст је још иотпуно свеж; његово грање краси зелено једро лишће, а сгабло му је покривено кором дебелом 4—5 сантиметара Дуго смо загледали овај ирастари живи споменик, који би могао да прича о толиким столећима, који својим дугим животом исиуњава време садржано у историјама света од корица до корица Срећна је то околност, што се шума чува и поштује као светиња, те ће овај консолидовани живот, сам ио себи тра-