Отаџбина

614

У Т О II Л> Е Н И К

Али се Ханс и ја згледасмо, стегосмо језик уз вилице и намигнусмо; за тим ја кинух а Ханс узвикну: (( На здравље!» У подне дођоше нека ошитинска кола. То беше судија. Он је имао уза се писара и још два господина. На њима се могло видети да су доручковали: то јест на судији и господи — на писару не. Они се спусте на обалу и судија показа нас и објасни, да смо ми рибари. Један господин маши се у џеп од прслука и ја већ помислих, да хоће да нам да талир; али у место тога он извуче неко стакло, које метну на око, за тим избуљи очи у нас и објасни осталима, да смо ми рибари. За тим судија стаде испитивати и увек је све објашњавао оној господи, која мора да су били неки отмени гости. Ја сам мислио да су странци, кад им се морало све по наособ објашњавати; али пошто су говорили дански као и остали, морам мислити да нису никад пре тога видели рибаре. Ја сам испричао све, како и где смо га нашли. За тим су га морали претрести. «Овде људи ове називају .. ..» објасни судија; на то један господин записа иешто у књигу, тако да сам могао помислити, да има рђаво памћење. Претресосмо му све џепове, али не нађосмо ништа друго, до једну кожну кесу, која је била тако мека и влажна, да се одмах распала. Све што је у њој било предам чиновнику, који беше навукао рукавице, а његов писар загшса све, шта је било у њој. Била је једна немачка банкнота, коју је судија проценио од прилике на седам данских талира, за тим комад једног инглиског писма, у коме, како рече судија, не беше никаква смисла, и најзад неколико холандских крајцара. То није много! мишљаше судија и имао је цраво. За тим проговори неколико речи с царинаром, јамачно о погребу, па се попеше у кола и одоше.