Отаџбина

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

микроФон, који, окићен китама од босиока и задахнут мирисом од тамјана , одјекује дубоким уздасима једног несрећног јунака и потмулом јеком од позлаћених тока, које грешна једна, и ако господска, рука покајнички грува. Кад год дрзнем да погледам у светињу тога храма, свагда кроз танке сенке његове видим једног Црногорца. како је нпчки пао пред чудотворном иконом мајке божје, гледам га како јој шапутом кроз уздахе исповеда своје горке јаде и како јој се заветује да јој нркву зида, ако му помогне да се у отаџбину врати. Он осећа како се лед очајања, који је био стегао срце његово, почиње да топи под топлим зрацима надежде, која тајанствено струји од оне чудотворне иконе к верноме срцу његовом. Јест. невидљиви анђео надежде подиже овог српског емигранта са спода црквеног и ми видимо да то нико други и нико мањи није него — витешки Иван Црнојевић , Господар Зетски". Ево како сам Иван црта ту слику из свога прогонства: „Попуштенијем божјим заради згрјешении моих изгнану ми бившу от моего отачаствија измаиљтским царем султаном Мехемедом, и пришадшу ми в страни Италије, обрјетох ггрјечудни храм прјечистије владичице наше Богородице близ града глагољемаго Јакина, глагољеми де Лорита, и в њем видјех нерукотворени образ прјеславније матере Бога нашего.... и падох ниц на земљу прјед тоје страшним образом, и помолих се оноје милосрдију и објети моје всесрдачно ваздах тоје благоутробију: аште умилосрдит се на мене недостојнаго раба својего и вазвратит ме в земљу отачаства мојего, да поташту се црков сатворити ва частноје име ње. ,)| Вративши се у огаџбину Нван Црнојевић није заборавио свој завет, и црква богородичина на Цетињу подсећа на муке, на које се душа првих српских емиграната ра1 Листина Ивана Црнојевића од 4 Јануара 1485 кгјим оснива монастир Цемњски. Мопитеп1;а 8ег1пса, 530.