Отаџбина

8

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

запињала и усред којих је она великим заветима довикивала небо отаџбини у помоћ. 7. У извесном једном смислу сам Цариград био је донекле један од главних центара српске емиграције. Царица Мара обично је проводила лето и јесен у своме пољском дворцу у Јежеву, а зиму и пролеће у Цариграду. Њено интимно дворештво било је саставл^ено све од самих Срба. Свога лекара Бјелог она ставља на прво место међу своју дворску господу. Уз њега видимо норед ње и властелина Крајимира, властелина Врешка, а као секретар јој служи еклисијарах Симон. С њоме у старој грчкој престоници налазимо и сестру јој Катарину, гроФицу Цељску. Мара је била добар анђео многим паћеницима. Ко је год иотребовао помоћи, заштите и утехе, погледао је к њој, јер се на све стране по земљама балканским разнео бно глас о њеној доброти. милосрдности, њеном богаству и њеном упливу на везире цареве и на самог цара. Поштовање којим ју је султан Мехемед сваком приликом предусретао било је у толикој мери не само демонстративно него и посгојано, да је многим сувременИцима дало повода да мисле да јој је султан рођени син. Мехемед је имао високу мисао о разборитости Мариној и о њеном политичком инстинкту. Изгледа да се он понекад служио њеним разгранатим везама, које су се пружале далеко преко граница турске царевине. Тако на прилику у мемоару који је Кориолан Сипик написао за Маркантонија Морозинија, млетачког посланика на двору дуке од Бургундије, има ова белешка: «кћи поч. деспота Ђурђа од Србије, маћеха султанова, послала је, по жељи свога пасторка, једнога од својих највернијих дворана у Млетке, да дужду даде на знање да је сад згода да пошље своје посланике султану. уверавајући га да ће ти посланици, чим дођу, закључити мир онако како Млеци желе. Дужде оправи два посланика, Николу Кока и Франческа Капела, који најпре отиду кћери деспотовој која се тада налажаше у једном селу у Македонији, које јој је пасторак