Отаџбина

историјске црте

21

другога рекао краљу: «Твој поход у Италију дао би ти могућност да пређеш у Грчку и да умножиш част и корист вере католичке и целог хришћансгва, само ако хоћеш као што можеш да завојштиш па да освојиш оно некада тако велико царство цариградско. којега садашњи господар већ сад дркће и стрегш од Француског народа. колико ни од којег другог не стрепи!" А на другом месту у својој беседи опег вели , како сав свег у њему (Карлу VIII) гледа владаоца , коме је суђено «да свети рат предузме» и Цариград «из руку нечовечних варвара" ослободи.' 15. На сваки начин. кренув се почетком јесени 1494 с војском иут Италије, Карло је издао наредбу, да се по свима црквама држе непрекидне молитве «рго [еИсг ртодгвззи ејиа соп1га Адагепоз" («за његово срећно напредовање противу Агарјана"). Дошав у Флоренцију (у Новембру исте год,) изда проглас на кнежеве и народ италијански, објављујући да неће насртати на слободе њихове, него да ће, пошто заузме престо напуљски, поћи противу Турака да света места ослободи. Сведочанства се истина не слажу о томе је ли га папа у Риму венчао као «цара л , али је несумњиво , да је улазећи у Напу.в био обучен у царском окруту, с царском круном на глави, са златном јабуком у левој а скипгром у десној руци. Још пре него што је стигао у Рим, његови су представници ушли у преговоре с Андрејом Палеологом о томе, како да овај пренесе сва своја права на краља Француског. Андреја је брат наше деспотице Јелене, син Томе Палеолога. бившег господара од Мореје, и синовац Константина Драгаша. последњег цара грчког. Септембраб. 1494-те год. он је заиста у цркви св. Петра у Монторију пред сведоцима потписао акат, којим је на краља Француског и на његове законите наследнике пренео «сва своја права , која је имао и која има у царству цариградском и трапезунтском и деспоству срггском" (отша 1 РаиН ЈоуН , Орега, е <1. ВааН., i, 11. —