Отаџбина

22

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

е!; б!п§и1а јига. диае ћађиИ е! ћађе1 т аирга(1Јс1;о 1треГ10 Сопв1:ап1ЈпороН1;апо ас Тгаре§ип1Јпо е! БхзроШи Сегхчапо. 1 Али пре него што је дошло до ратиФикације овог уговора, краљ је Карло VIII морао да напусти даље извршивање свога плана, јер се устанак народа у Арбанији, који је требао да претходи прелазу Француске војске из Отранта на арбанашко приморје, изненадно осујетио. 16. Архиепископ Драчки, Мартин Фирмијан , родом Арбанасин, дошао је још- г. 1493 из Драче у Млетке. Са те је тачке он посредовао између емиграната, који су на двору Француском у Риму радили и других патриота у Арбанији, који су припремали општи устанак иротиву Турака. Год. 1495 (без сумње рано с пролећа) он је у Напуљу и у живим преговорима са меродавним лицима у околини краља Карла VIII. 2 Одмах за тим видимо га опет у Млецима. Ту се састао са „Господином Константином". који је био главар српско-арбанашке емиграције. Обадвојица су често у разговорима са Француским послаником де Комином. Из мемоара овога дииломата Француског сазнајемо да је устанак наррдни у Арбанији био у велико спремљен и да се управо чекало само на долазак Господина Константина с оружјем, које као да је било набављено Француским новцем. Али ће најбоље бити да испишемо цео један лист из тих славних мемоара. 17. У „земљама турским", пише де Комин, «било је хиљадама Хришћана готових да устану на оружје противу Турака. Од Отранта до Валоне има 60 италијанских миља, а од Валоне до Цариграда, како су ме трговци, који тамо раде, уверавали, нема више него 18 дана путовања, а на целом том простору осим два или тригра^а нема других тврдих места, јер су сви други градови по1 Цео текст овога акта шгампао је Фонсманж у свом чланку »Ес1а1гс18вешепв ШзЈогтциез зиг циекцгез сггсоп8(;апсе8 <1и уоуа^е (1е Сћаг1ек VIII еп ИаНе е(; раг*ЈсиНегетеп1 виг 1а. сезвгов ^ие 1иг 1Н АпДгее Ра1ео1о§ие <1и <1гог1; ди'Н атаН а 1' Етргге Де Соп81ап4тор1е,« у Метоггез <1е Г Аса<1етје Дез 1п8спрИопе, Тот. XVII, стр. 539. 2 8аг1аН, Шуггсит 8асгит, VII, 374.