Отаџбина

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

23

рушени. Све су те земље добро насељене Арбанасима, Слс>венима и Грцима , који једнако изгледају да, чцју о краљу, а ирвко својих иријатеља који су у Млецима и у Пуљи и с којима су у иреиисци, и само очекују да од њих добију иоруке, иа да се дигну на оружје. И краљ је био иослао неког архиеиискоиа Драчког, који је био родом Лрбанасин. Али је овај говорио многима каква чуда тек што наступила нису, и то људма који су били синови и унуци многе господе и великаша из оних крајева, као Скандербега, једнога сина цара цариградског, па онда синовцима Господина Константина (који сада управља МонФератом) , а који су синовци или кузени краља од Србије. У Тесалији се више од пет хпљада људи одметнуло од Турака, и Скадар би био узет. што сам све сазнао и усмено и писмено од Господина Константина. који је више дана био сакривен код мене у Млецима , а коме по праву наслеђа припада Македонија и Тесалија а и Валона. Ту су близу и Скадар и Кроја, а у своје време ове је градове дао под закуп Млечанима његов отац или стриц. Али Млечани изгубише Кроју и уступише Скадар Турцима , начинивши мир с њима. И поменути је господин Константин био већ на три миље (ваља да близу зетском приморју) и предузеће би се било извршило да није поменути архиеиископ Драчки остао у Млецима неколико дана још по одласку Господина Константина. Сваки сам дан на њ наваљивао да полази једном, јер ми је изгледао човек лак на речи, и све се хваљаше како ће он нешто да учини о чему ће да се прича. На несрећу кад Млечани сазнаше да је умр о брат султанов, кога је напа предао у руке краљу (овде је реч о отоманском принцу Џему), одлуче да преко једнога од евојих секретара јаве то султаиу, и одмах издаду зановест: да се ни једна лађа не пушта ноћу да прође мимо она два кастела што чувају улаз у пристаниште млетачко, и да се строго пази, јер су се бојали да која од малих лађа, каквих има по више у пристаништу из Арбаније