Отаџбина

24

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

и са њихових острва у Грчкој, не промакне, почем је онога, који би први тај глас однео, чекао добар поклон. А злосрећни архиепископ пође баш те исте ноћи да се придружи Господину Константину, који га очекиваше, и понесе по велики број мачева. шгитова и копаља, да то оружје разда онима, с којима је у договору био, почем га они не имађаху. Кад пролажаше мимо она два кастела, млетачка га власт устави. па њега и његове слуге задржа у једном од она два кастела, а лађу пропусти да иде својим путем. Нађоше код њега многа писма, која открише целу ствар. Господин Константин причао ми је да су Млечани одмах послали да јаве за све то Турцима у најближим местима, а после и самом султану. Срећом, капетан од оне лађе, коју Млечани пропустише, био је Арбанасин, па он извести Господина Констангина те овај утече морем у Пуљу. а иначе би и њега ухватили«. 1 18. Тако иропаде овај први велики план наше емиграције, да се народ Турака ослободи. Константин, који се помиње као вођ томе покрету, био је по свој прилици Која или Којко Балшић. Вар оно што де Комин прича о његовом «оцу или стрицу", очевидно се односи на Ђурђа Балшића. Кад је Константин, спасавши се у Пуљу, јавио краљу Карлу, да су млетачке власти спречиле извршење плана и да су Турцима проказали сав тај план, онда је краљ нашао да, у оскудици неопходног услова за прелаз у Арбанију, целу експедицију ваља напустити. Само се тако даје разумети нагло повлачење Француза из Италије. За нас је драгоцено да знамо да је наша емиграција пред свршетак петнаестога века била успела да спреми народни устанак противу Турака у западним крајевима балканског полуострвп, да је успела да једну велику силу европску — путевима посредним и непосредним — покрене, да се лати ослобођења истока, и да је слепа Фа-

1 РћШрре Ле Сотттев, Мепнлгез зиг 1ез гертез с1е 1још8 XI е! Сћаг1ез VIII, глава XIV, стр. 213.