Отаџбина

А1ТА КАРЕЉИНА

Он прочита што је написао и беЈне задовољан писмом, особито што се сетио да приложи и новце. Не беше ни једне опоре речи. ни ирекора, али није било ни снисходљивости. А што је главно, у писму беше златан мост за повратак. Сложивши писмо и углачавши га дебелнм ножем од слонове кости, он метну гшсмо с новцима у куверат, па зазвони. — Да предаш куриру са заповешћу, да ово писмо сутра однесе Ани Аркадијевој у летњиковаи — рече он. па устаде. — Разумем Ваше Превасходство. А чај да се донесе у кабинет '! Алексије Александровић нареди да се чај донесе у кабинет, па онда, играјући се масивннм ножем, пође фотељу поред кога беше спремљена лампа и Француска књига коју он беше иочео да чита. Над Фотељем беше у овалном златном оквмру слика Анина, коју беше израдио славан уметник. Алексије Александровић погледа слику. Њене загонетне очи погледаше га брзо и нодсмешљиво, као онога вечера последњег њиховог објашњавања. Црна коса њена и бела дивна рука. окићена прстењем на четвртом прсту, што уметник беше прекрасно израдио, подејствоваше на њ као нагло изазивање. Он само што погледа слику, па се сав стресе, ус-не му задрхташе и учинише ибрр" и он се окрете на другу страну. Севши, он узе да чита, али поред најбоље воље, није могао да обнови у себи оно пређашње силно ннтересовање за ту књигу. Он гледаше и књигу, али размишљаше са свим друго нешто. И то није мислио о жени, већ о једној компликацији, која у последње време беше искрсла у његовој службеној делателности. Он осећаше да сада више него икада продире у суштину те компликације, да се у његовој главн јавља капитална мисао, која ће размрсити цео чвор, која ће га још више поднћи у службеној каријери, која ће упропастити његове непријатеље, те ће тиме принети пајвећу корист државн. Тек што је слуга наместио све што