Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

57

које беху донели за њ из министаротва, и нареди да му се све то донесе у кабинет. На једно питање вратарево. он одговорп: «не примати никога". У своме кабинету Алексије Александровић ходао је мало. па онда приђе своме великом штсаћем столу, на коме камердинер беше већ упалио шест свећа, седе и стаде уређивати нисаћи материјал. Наслонивши се обојим лактовима на сто, и наслонивши главу на једну руку, замисли се за један минут, па онда узе писати без прекнда. У писму није се никако обраћао њој , и писао је Француски, употребљавајући „ви", које на Француском не беше толико хладно, као на руском. «У нашем последњем разговору изјавио сам, да ћу вам саопштити моју одлуку, односно предмета тога разгозора. Пошто сам добро о свему размислио, ја вам ево пишем, да би испунио то своје обећање. Моја је одлука ова: ма каквн били ваши поступцп, ја не држим да имам права кидатп опе везе, којима нас је виша сила свезала. Породица не може да се сруши по ћеФу или по ма каквој во.бн , и због ма какве кривице једнога од суируга, и наш се живот мора наставити онако, како је и до сада пшао. То је неопходно за ме, за вас и за нашега сина. Ја сам потпуно уверен, да сте се ви покајали и да се кајете за оно. што је узрок овоме писму, и да ћете ми помоћи да ишчупам из корена узрок нашега раздора, и да заборавим оно што је било. У противном случају, ви можете и сами знатн шта чека вас и вашега сина. Како се свршава сезона летњиковаца, то бих вас замолио да се преселите у Петрбург. и то најдаље до уторника. Све што буде нужно за ваше пресељење, наредиће се. Молим вас да опазпте да ја много полажем. да се ова моја молба тачно нзврши." «А. Карењин". «11. П. У овоме су писму и новци, којн вам могу затребати".