Отаџбина

608 ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД Он се, дакле, задовољава да с философијом подноси своју ситуацију и примећује паши јетко кроз зубе: удри. може ти се. Паша, међу тим, врши то и без његовог окуражења буздованом и заслађује грдњом и псовком. У интервалама пита га, има ли жену ? Није баш сигурно, да би се какав прави паша сетио овог питања у овакој прилици, али Вукосаву то не упада у очи. Ништа не одговара. Неће да каља своје Горде, спомињући јој име на овом поганом месту. — Дакле, немаш никог — наставља паша. — А, пасји сине, сам си самцит на свету, па ипак хараш и отимаш! Опет буздован, који, у осталом, ретко престаје радити ма за какав поводић или боље без повода, т. ј. повод је она нога и осим ње много чега још. Пре свега, Горде ужива како ће мужу после ових мука слатко пасти њено признање. молба за опроштај и умиљавање. Нађено је драже негубљена. Али и без његове кривице њој и свакој другој добро је дошла згода да га намучи мало. Та мука долази од ње. А никаква жртва и невоља којој би се изложио човек ради њих, није им велика. Најзад је Вукосав признао да има код куће жену.— Каква ти је ? Је ли лепа? —- Па није лепа, има лепших, али је милокрвна. — А има и лепших, подвикне паша заборавивши са свим да је паша. (Буздован). Прави паша који је заробио Вукосава стоји у прикрајку и гледа шта се ради. Не појми много, тек му се нови колега види бити добар делија пророков. Туче га вели, кад је нежењен, туче га кад је жењен. Сцена је доста мучна, али поменуо сам једном, суровост је отклоњена. Остала је њена верност нрави којих је слика. и комична је на свој начин. Човек има вољу да се смеје и у исто доба да буде озбиљан. Ево