Отаџбина

11030РИШНИ ПРЕГЛЕД

60 9

у чем је тај еФект још. Момент је генерално истинит. Жзна је свуда жена, Ви можете слободно замислити са овим елементима које имате овде, у овој српској комедији из старих времена, одломак из туђег модерног водвил>а. Жзна испитује мужа о себи а он не зна нред ким говори. Шго њега чека туча чии каже што год неповољно о њој, то је карактеристичан знак наш и времена који претвара једну готово рећи оперетску епизоду у призор једне озбиљне комедије. У осталом, сваки, разуме се, има права наћи то смешним како му се свиди. При крају има једно место које морам поменути. Горде — још наша — води Вукосава бајаги у Цариград. Пре него што ће га погубити, у разговору с њим, доказује му, да он не би затекао своје жене ни кад би био пуштен, она се јамачно преудала, која би га и чекала тако дуго. На крају му даје на иоклон једног коња. Такав је, вели, обичај у Турака. Ово је можда једна конвенција коју морамо примити и ми и Вукосав. Кад је прпма он, који је с Турцима имао толико посла, што бисмо ми замерали младом султановом доглавнику гпто свом заробљенику указује толико пажње, да се по неки пут заборави њихов однос. Тај коњ у питању, то је рођени коњ Вукосавов. Вукосав опази то и не верује очима својим Горде ћути и посматра га. Да се увери, он зовне коња: Доро, мој доро, соколе мој! И коњ зар'же, познао је свога господара. (Узгред буди речено , тако чест мотив из народне поезије и тако леп). — Откуд ти тај коњ, Турчине? разјари се Вукосав и насрне на пашу Паша га ирво заповедним тоном отера на пристојно удаљење, па исприча, да му је тога коња дала једна жена. — Каква жена? Пазите на ово сад. Она понавља његове прећашње речи .