Отаџбина

косовска битка

617

Ја мислим , да мој критичар неће имати толико дрскости , да пориче једном Новаковићу разумевање и тумачење Душановог Законика и Хрисовуља српских владалаца. А ако жели и сам да се увери, да ]е била општа војна обвеза код Срба у то време, нека прочита Душанов Законик (чл. 115) и СветостеФански Хрисовуљ Краља Милутина (стр. 25. 28 и 36), па онда нека не потрже више ово питање. Њему је много што шта неразумљиво и противречно, што сам о Српској војсци говорио, јер му се тако хоће; а досадашња моја објашњења и наводи мислим да су довољни. те да се види колика је умесност критичаревих примедаба. С тога остављам без речи све остале ситнице, примедбе његове о организацији српске војске, јер не заслужују пажње, пошто сам доказао, да му је главна замерка о општој војној обвези неоправдана, и тиме тада све што је на томе базирано. После овога критичар се зауставља на „Власима", «Катуну >) и «Челнику", па и ту изводи неумесне закључке. Тек кад је Немања почео да проширује своју државу а нарочито под Душаном, ушли су у Државни Савет и многи Власи . и онда је и на њих обраћсна пажња у законику, па за то сам за њих и рекао да су „Завојевани".' Катуни у то време нису били оно , како се сада та реч тумачи. Доказ су Хрисовуље наших краљева. у којима се читава села као катуни спомињу , јер су у њима живели Власи као пастири. Да је такво сматрање правилно може се критичар уверити и из дела Флоринскога и Ст. Новаковића. 1 Челник је било звање и војно, а можда и административно; да ли су пак постављани само по катунима или и по другим местима може растумачити онај из 1 ГОжнне Славлае и Визант1Л II, стр. 26. Глас Српске Краљевске Академије XXIV, стр. 31, 44 и 46. Кад т. Јовановић прочита ово најновије дело нажег научника Новаковића, видеће, да нити су Власи нагае средљевековне држасе садашњи наши Црновупци, иити пак стари катуни бачије садашњег времена.