Отаџбина

618

КОСОВСКА ВИТКА

кога је овај пасус позајмљен. 1 Изгледа као да је ово звање имало разностручне употребљивости по разним с лужбеностима. 2 Али, да је по катунима било доиста старешина са таквим титулама тврди Ст. Новаковић, који, тумачећи чл. I 54 Душановог законика, вели, да су се у селима и катунима старешине звале: кнезови. иремићури , предстојници и челници; као и да се још и данас пастирски старешина око Пинда и Олимпа зове челник; а тако се звао и у Корчули у почетку XIII века. 3 Је ли дакле било умесно онолико разметање критичарево о челничком звању у његовој критици (стр. 44), нека оцене сами читаоци. Сад је на реду говор о величини српске војске на Косову. Ту је критичар одмах у почетку учинио велику ногрешку, и тиме показао, како врло слабо познаје изворе за нашу новију историју. Тако, он је рекао, да је Карађорђе 1813 године у границама скоро за трећину мањим од садашње Краљевине, могао дићи и имао под барјаком до 60.000 војника (стр. 40 и 51). а то никако не постоји. Ево доказа : 1. БаронДибић, руски потпуковник био је у Србији 1811. године , и у своме извешћу о њој казао је , да Србија никада није могла дићи више од 28.000 војника. 4 2. По извешћу Карађорђевом 1816. год. које је поднео руској влади, српска војска у часу највећег напрезања (1813. год.) била је следеће јачине: Дринска војс ка од Саве до Раче, под протом М. Ненадовићем, Луком Лазаревићем и С. Марковићем 16.500; Јужна војск а од Моравице до Топољака, под Ант. Пљакићем 8.600;

1 Историја српског народа од П. Срећковића, II, 809.

2 Чданци Н. Крстића. Гласник учеаог друштва IX, 119.

3 Гдас Српске Академије XXIV, стр. 50.

4 Годубица за 1843. и 44. годину V, стр. 316. '