Отаџбина

632

ИАНЧИЋЕВА СТАТУА

свим уметнички. Речју, у сваком погледу сваку хвалу заслужује. Ове године кад је вештачка порота била толико строга, да је број изложених дела свела на половину лањског кроја, статуа је г. Јовановића примљена без поговора и изложена на једном од лепих места у вајарској дворани. У осталом, сведоџба Шапијева (Сћари) довољна је да нам ујамчи уметничку вредност рада г. Јовановићевог. Шапи, који је међу најбољима један од најбољих, и којега би препорука требало да вреди злата, ирепоручио је г. министру изреком, и не може бити тђплије, статуу г. Јовановићеву. На жалост г. министар просвете, покрај најбоље воље, није могао наћи у буџету суму које у њему нема, нити ју је могао дати г. Јовановићу за ливење статуе у бронзу. Статуа је међутим тако брижљиво рађена, на њу је толико труда утрошено, да г. Јовановић није могао допустити да му рад остане у гипсу. И кад му се ливар — ГопсЈеиг — који је са своје стране морао бити дубоко уверен о вредности истога рада да то учини —- понудио да му статуу лије у бронзу на вересију, г. Јовановић је пристао, и учбнио је, по нашем мишљењу. не може бити боље. Јер ми нисмо ни најмање сумњали да се у Србији, или боље у Српству. неће наћи, неће моћи покунити сума довољна не само да се покрију трошкови око ливења у бронзу ирве статуе, коју је срас ка рук а радила, но довољна да још и нашем вајару остане који новчић, који он може бити не тражи, али који му ми извесно дугујемо. Ми се, поштована господо, обраћамо вама с најучтивијом молбом да примите у своје руке ову ствар. Састављен одбор из ваше средине имаће највећа успеха ; то је несумњиво. С тога смо ми, господо, и узели слободу да се вама јавимо: прво, као што је и најприродније било, као ђаци својим професорима, а затим као телу које је увек и вољно и кадро било повести ствар. кад год се тидало просвете и уметности.