Отаџбина

ПАНЧИЋЕВА СТАТУА

633

Молимо вас, поштована господо, да примите изразе нашег дубоког поштовања и благодарности. 19. маја 1891. г. у Паризу. потписи: Епископ Димитрије, В. Велжовић, В. Лацковић, Чед. Михаиловић, Драг. Живадиновић, М. Ђорић, Св. Марковић, Т. Милушић, Б. Поповић, Слоб. Јовановић, Ж. Перић, Ж. Ђукнић. Ж. Варловац, К. Константиновпћ, Паја Јовановић, Драг. Протић, Славко Грујић, Мир. Спалајковић, Л. Савић, В. Јовановић, Сел. Ђорђевић, Мих. Обрадовић, Свет. Јовановић, Војислав Вукомановић.

Ми смо лично ову молбу оберучке потписали. Ми држимо да г. Јовановић и више заслужује. Да од нас зависи, оно што се у молби предлаже, било би већ давно учињено. Ми који имамо част и задовољство познавати г. Јовановића, и који смо имали прилике пратити његов рад од иочетка, знаш> о колико је рада и дара, воље и предузимљивости г. Јовановић до данас дао доказа. Ви знате даље да нам се не дешава често да можемо некога тако похвалити. Ви знате још и то да би у толико мање било лепо да се заслуга не награди. Међутим, како ствари стоје. сва је нрилика да, ако не помогнете ви, и ми, и још ко. г. Јовановић не само неће бити награђен, но ће имати штете од тога што је нешто заслужно урадио! Ако му не откунимо статуу. г. Јовановић ће морати да плати са пет хиљада динара то, што је без икакве награде, са свим некористољубиво, израдио статуу једног српског научника. Још да ви знате како је та статуа рађена ! какве је тешкоће г. Јовановић морао да савлађује радећи је! Што је имао недовољну суму на расположењу да поплаћа прве неопходне трошкове око грађења своје статуе; што је из свог џепа морао да додаје моделима,