Отаџбина

638 ПАИЧПЋЕВА СГАТУА нашди. (Ма ако је до замерака, ми ћемо их наћи и пок. Панчићу! Са свим!) (Чудна ствар! Како је код нас, где су баш раскрчени путови, тешко продрети! Ево за овако иравнчну н овако просту ствар, ми морамо да дпжемо тешке батерије солидних аргумената, читаву војску роченица, да освојимо мало пажње само, и да докажемо да треба помагати наше људе. Кад помислимо да је и за ово иоследње требало доказа!) Али чули сте шта каже Шапи, п колико налази да је г. Јовановићева статуа добра, а чули сте како се о н>ој изразила и наша Академија. Шта има ту више да се каже ? Ми се само питамо: зар ми збиља толико људи имамо да можемо да одбацујемо оно што много богатији од нас налазе да је добро ? (Вог нам јс сведок да никад ни веће сиротиње ни веће раскоши нисмо видели). И увек се на вештини кола скрхају. Она спрота не само што је најмање награђена, но неће ни да јој даду места (на овој широкој, гостопримној земљп, под овим, за све друго добрим, широким, плавим небом!) Погледајте остало каријере; како се лепо напредује! Само онн који се баве вешгином осуђени су да гладују. Међутим, логичније би било да њу која је најмлађа, најслабија, највише негујемо «Није за нас још вештина!» Неразумемо Не разумемо никако. Хоће ли тиме да се каже да сама вештина, дакле оно што је најлепше и најделикатније од свега.што је човек дао, оно што је цвет ума п душе људске, није за нас, за нас Србе ? Протестујете једногласно. (Онда сигурно значи да вештина није за нас што данас још не можемо имати савршених радова. Па што бисмо ми хтели ? Да имамо одмах Микел-Анџеле и да Винчије? То није могуће. Да се дође до савршенства, има један нзвестан пут да се нрође, који не можемо избећи. Они који веле да за нас још није вештина, требало би да се сете да. било да сад почнемо, било да оставпмо за доцније, ночетка, дакле и почетничких ра-