Отаџбина

ПЛНЧПЋЕВА СТАТУЛ

639

дова мора бити. Како, мимогред буди речено, у политици нисмо чекали да имамо Бизмарка, па да почнемо уживати неопиоане благодети њене?) Ми непрестано говоримо како још вештина није за нас, и чекамо неку златну нериоду уметности да од једанпут дође, а не сећамо се да ми овако, не помажући своје прве уметнике, оклевајући да учинимо прве неогхходне кораке, хотимице ту златну периоду одлажемо у недогледне даљине. Из тога излази да треба свим силама да помажемо прве раднике. Ми смо, доиста, врло неправични према њима. Они нам раскрчују пут и спремају земљиште, они се жртвују за све остале. Они су као војници који при првом јуришу пуне шанац да други пређу преко њих. Њпхов ]е напор највећи, посао најтежи, награда најпроблематичнија. Истина је да ни војници, који се највише жртвују п најгоре прођу. не понесу медаље доцније. Али је ту по нужности тако. Овде међутим можемо помоћи, и помоћи ћемо; јер би грех био не помоћи. Ми смо као једна мала сиромашна Фамилија, у којој сви чланови треба да се срдачно потномогну ако хоће до нечег да дођу. То нам најелементарнија дужност налаже. А ми додајемо да је још и сласт даги доброме на добру ствар. Ко више даје, више добија. Најбогатији су они који су се најмање жалили. Као и господа која су на горњој молби потписана, ми смо уверени да ће се у Српству моћи без муке ггокупити довољна сума да се Панчићева статуа откупи од нашег вредног вајара г. Јовановића. Између свију Срба које познајемо. нема ни једног, који неће свој било већи било мањи прилог дати. Ми их позиајемо који жељно ишчекују сваку прилику да крепком и честитом руком помогну све шго српске помоћи тражи. Ми за њих ово нисмо ни нисали. Њчма није потребно обраћати пажњу на оно што они тако добро знају, што је начело и полазна тачка сваког родољубивог дела: да је, на име, за сто руку онај аосао играчка, иод којим иојединац аодлеже, да је. у нашем случају, много лакше нама приложити једну 41*