Отаџбина

040

ПР11МЕДБА IIА КН.ИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

малу сумицу но г. Јовановићу извадити из џепа пет хиљада динара (које нема), баш да и иначе нисмо дуншп да му откупимо статуу. Ми нисмо за њих доказивали да је г. Јовановићева статуа лепа, да треба наше људе помагати, да треба вештини малко места начинити, да треба бити благодаран првацима који су као Панчић дика наша, да по другим земљама статуа толико има, да сметају циркулацији, да статуе само показују колико један народ уме да цени своје велике људе, колико их дакле заслужује, и да ми Срби, који данас стојимо иа раскрсници, — пазите добро, којим путем данас пођемо, тим ћемо до века ићи — нећемо да изостанемо ни иза једног народа ни у том погледу као ни у другима. Ми смо ово писали за песимисте, да и њих преобратимо; јер кад се оваквих ствари тиче, сваки има права да буде позван и обавештен, сваки има права да својим ирилогом помогне општу ствар. У осталом, будите сигурни, сваки ће дати, јер сваки зна да, дижући споменик Панчићу. додаје дов један камеи пиједесталу науке и уметности, — пијенесталу српске науке и уметности!! Ј 1 - ПРИМЕДБА НА КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД У СВЕСЦИ ЗА АПРИЛ-МАЈ - У тој свесци (( Отаџбине в , стр. 304., у књижевном прегледу г. Данило Живаљевић дао је своју оцену о мојим Лекцијама, из историјв срискв књижевности. Своју примедбу на ту оцену учинићу као што иде. «Лекције из историје српске књижевности. За своје ученике наштамиао Живојин П. Симић, проФесор. У Београду. Парна штампарија Д. Димитријевића (Јеленска ул. бр. 1. 1890." Ето тако би озбиљан и неиристрастан књижевник исписао наслов моје књижице, кад би хтео да је прикаже, А ево како то чини г. Живаљевић :