Отаџбина

ПРИМЕДБА НЛ КЊШКЕВНИ ПРЕГЛЕД

641

После дугог чекања добисмо историју српске књижввности. Ова нсторија истина носи скроман натпис : Аекције из историје сраске књижевности , н она је истина „писана за своје учеш1ке»; али она је нсторија српске књижевности , па и ако је „за своје ученике 0 , дужност нам је да и њу прикажемо. Да пе заборавимо само папоменути, да је нааисао Шивојин П. Оимић.* Овако исписивати наслов једне књиге , може само један књпжевнички (овде је била једна реч која нема смисла. Ур.) * Школске књиге за историју српске књижевности у нас нема. Историја српске књижевности од Сг. Новаковића штампана је последњи нут 1871. г., а то је пре 20 година. Предајући у последње време и тај предмет у школи: говорио сам ученицима лекције, а они су бележили, колико су стигли, па се показало непрактично, јер не могу да забележе колико треба; диктовао сам, па је и то незгодно, јер диктовање гута много времена; давао сам да преписују кратке лекције, па није ишло ни то, јер не могу сви на време да препишу; давао сам да аутограФишу, па и то није било много боље, а било је скупо. Покушам најзад не би ли се могло да се лекције наштампају, онако без многог угађања. и нађем да је то још најпрактичније, јер могу ученици добити више наставне грађе и биће читкије и ирегледније. Онда се станем журити да саставим пространије лекције од дотадашњих, гледајући да у што мање текста збијем што више података за учење. И онда је било: журиш се те прикупљаш и састављаш лекције, па онда једне коригујеш а друге пишеш. И онда утутни онде још нешто, промени онде нешто, додај онде нешто, а избаци онде нешто, журећи се да стигнеш и на друге послове. Ето тако су постале ове лекције. И савестан приказивач и оцењивач књижевних дела видео би и по наслову, и по количини материјала, и по начину излагања, и по техничкој изради књижице, да то нити је спремано ни намењивано ни науч-