Отаџбина

642 ПРИМЕДВА НА КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД ницима. ни читалачкој публиди, ни књижарској грговини, него да су то просто на просто лекције наштампане самоза то, да их ђаци (и то само моји! не морају преписивати, и да им је лакше читати, и да могу више научити. И ова књижица нити је и где објављена да је за продају, нити је и где продавана, осим што је имају у рукама само моји ђаци (а ове шк. год имале су је и ученице Више женске школе, по препоруци њихова проФесора г. Пере Ђорђевића). И најзад ако ко ово хоће да рачуна у „књиге", онда је то раг ехеПепсе привремена школска књижица и то за ђаке у школи, у којој се тај предмет учи само са два часа иедељно. Ето те лекције г. Живаљевић, ФалсиФикујући њихов наслов, самовласно проглашује за: Историју сраске књижевности, увршћује их у велику књижевност, меће их под свој научнички микроскоп и чита над њом оваку сентенцију : Ова историја или ове »лекције из историје српске кшижевности" поред својих осталих добрих страна, нружа нам и неке нове новости ! ... А зашто би и била нова, кад нам не би казала нешто, што до сада нисмо знали. За то су и школе, за то ђаци и уче да науче више, но што су стари учили и научили. Да би и читаоци нешто научили, ми ћемо им овде изнети само две новости у верном препису: вПрави свој књнжевни рад отпочео је (реч је о Обрадовићу) у Липисци 1783. издавши у две књиге Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим пстпм списат и издат, што је касније наставио под именом „Домаћа писма", стр. 67). А ми смо до сада о Доситију из Новаковићеве „Историје српске књижевности" учили да је само једна књига в Жнвота и прикљученија", а друга »Домаћа писма!«.... Али јест и тај Новаковић чудан човек, он доцније говорећи о „том првом делу" Доситијевом, вели: са чега и јесу те две књиге од највеће важности®, па смо мп мислили, да су те две кшигс једна ж }Кивот и прикљученија®, а друга „Домаћа писма«, те хвала г. Оимићу што нам је лепо казао, да су „те две књиге" »ЈКивот и прикљученија«. По некада се човек може збунити, а г. Симић сигурно је имао у рукама. две књиге -вЖивота и арикљученија' , јер ми остали смртни имамо само једну.