Отаџбина

4 ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ мер описи бегства босанске краљице Катарине и деспота Јована Мусаћа. Ево шта у својим мемоармма деспот Јован Мусаћ прича. својим синовима: (( Кад Млечићи предадоше Скадар Турцима и с овима мир закључише , не хтедоше и мене у тај мир да обухвате. О томе ми јавише неки властели из Драча и поручише ми да одмах бегам. Вех принуђен да се ирерушим и да но ноћи бегам. Непознат уђох у једну лађу, која се срећом баш тада креташе и у којој, ме нико не познаваше ко сам, и на њој се довезох у ове крајеве (Италију) год. 1 47 6. А тако би и са другом господом арбанашком; неки утекоше, а неки се истурчише, и све отиде у пропаст. А моја жена. ваша мати, Марија Дукагина, бејаше тада трудна с Дон Адријаном и већ сваким даном очекиваше да се породп. Бегајући прерушена дође у град Драч, у кућу неке господе наших пријатеља, и ту роди поменутог Дон Адријана, и овога послаше на крштење као дете, које се нашло у граду, те ни кумови не знадоше ко су му родитељи. А Дон ТеоДор и Дона Јелена (друга деца Мусаћева) беху се притајили у кући друге господе Кад мало после дођоше турски комисари да по граду траже вашу матер и синове њене, онда се ваша мати брзо сакри под јастуке од постеље, а постељу наместише тако, да се ништа познавало није. Комисари турски претресоше кућу, али се Бог смиловао, те је не нађоше, и гако се спасе те не паде у свирепе руке турске заједно с децом својом. За тим, од прилике на месец дана, поменута господа са помоћу неких добрих наших вазала. најмише један брод, укрцаше је заједно с децом и отпратише у Пуљу и тако спасоше". 1 к. Без сумње је једна од најстрашнијих несрећа, које човека могу да снађу, кад га од један пут талас непрпјатељског нашашћа скине с огњишта па избаци у сре-

1 НЈ8(;огЈа (1е11а Са?а МизасМа, стр. 12, у НорГ, Сћгошчиез (дтесо-Котапее, 276.