Отаџбина

историјске црте

5

дмну каквог отраног народа, страног и по језику и по вери и по обичајцма. Ако би емигранат, што се тиче материјалне стране, и био обезбеђен. чежња за изгубљеном отаџбином јавља се као тешка рана у срцу. Тек кад је човек далеко од своје земље , осећа колико му је она мила. Тек кад је човек далеко од завичаја, увиђа како нигде ван њега не може срећан да буде. У Новгородском летопису има једна белешка која нам црта бедни гголожај, у коме су се наши емигранти налазили баш и на земљишту једноверне и једнородне Русије. Летописац говорећи о Бугарима, Србима. Грцима и Арбанасима, који почетком шеснаестога века <( странствоваху м по руским земљама, вели: „Отачаство су своје, и земље и господарство своје изгубили, па се сад скитају ио туђим крајевима. Ведно заиста, и чудно и достојно миогог плача и суза! Трпе прекоре, јер им се пребацује да нису имали храбрости да се одбране, него избегоше с имањем, децом и женама у туђе земље. Са злагом изгубише и душе и тела, и сад говоре: (( Благо онима. који тада изгибоше, те не морају да се потуцају по туђинству као бескућници!" Тако ми Бога, видех својим грешним очима велику госноду која избегоше од Турака са имањем својим, како тумарају као туђинци и како моле од Вога смрт као неку милост! Од такве беде поштеди нас, православне Хришћане, Господе!" 1 Кад је ово слика наших емиграната на земљишту православне Русије, како ли су они морали изгледати на земљишту католичке Италије и Угарске ! Деспот Мусаћ мицао се у највишим круговима, имао ириступа на двору у Напуљу и Ватикану, па опет у својим мемоарима не говори о емигрантском животу друкчије него као о (( дмеввШо с1в гпГзепа е са1птИа !» г 5. Један тон који срце пара, полазећи из срца које је бедом било распорено , јечи у писму које је деспот 1 Дћтониседг, оодержаици Росмиску« исторш отђ лкта 6714 (1204) до 7042 (1534), Москва, 1784, стр. 304. 2 НорГ, Сћгош^иез, 276.