Отаџбина

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ 7 Комнена. Дривастански Ангело-Комнени још су доста рано добили призивак Шпани. Један од њих, Алексије, постао је зетом Ђурђа Бранковића оженивши се Изабелом, иначе Милицом, ћерју деспотовом. Андреја, брат овога Алексија, имао је два сина Павла и Петра. Павао је постао у средини петнаестога века архиепископ драчки, и као такав вршио знаменит уплив на политику Арбаније за живота Скандербегова, а по смрти овога управљао њоме за неко кратко време као регенат. За Петра се мисли да је отац, али ће нре бити да је дед, овоме нашем Јерониму. Ђовани Марија Бонардо. посвећујући Јерониму једно ново издање Франковог списа о славним делима Ђурђа Скандербега, каже, да је Јероним сестрић овоме великом јумаку, и да је к за Хришћане права утеха што је сада, када се смрћу Дуке Дон Феранта Кастриотова непосредна мушка лоза угасила, Бог сестрићу Скандербеговом дао четири сина". 1 Ово не може бити тачно, него ће бити да је дед Јеронимов ожењен био сестром Скандербеговом. Тек је на сваки начин Јероним Ангеловић Комненовић био у блиском сродству са кућом Ђурђа Бранковића и кућом Скандербеговом, а можда баш за то и са кућом Црнојевића. 3. Нешто ово сродство са тако великим и тако славним кућама а нешто без сумње и његове личне врлине учиниле су, те је Јероним у брзо постао средсреда око које су се искупљали не само чланови српске, грчке и арбанашке емиграције у Млецима, него и многи одлични Млечани. Међу Србима, који су већ тада стално у Млецима становали, најугледнија места заузимљу иотомци Лазара Вуковића (за кога мислим. да ће бити млађи син Вука Бранковића), Ивана Црнојевића и херцега Стевана Косаче. Међу самим Млечанима овога доба, о коме говоримо (друга половина шеснаестога века) један од најпознатијих људи био је Франческо Сансовин, песник, исто-

1 вН ШизЈп е1 §1опсш §еб41 е! т14огЈоае ппргебе ГаМе соп!га Тигсћ (1а1 ЗЈ&иог 6. Са8 (,Г1о1о, Уепо21а, 1584.