Отаџбина

ИСТОРИЈСКЕ ЦРТЕ

15

суверена. Ако би ко у боју окренуо леђа, да се истера из витешког друштва, али да му се најпре даде прилика да пред судом , од витезова састављеном, може да се брани". Штатути још прописују, да витезови св. Ђорђа држе своју славу сваке године на Крстов дан, 14-ог септембра. Прописује се и ред старешинства и ред, којим витези иду један за другим ори свечаностима. Иза витезова, који су племићи, иду одмах „доктори", па онда други, који нису племићи. Кад витез један умре, дужни су сви други витезови онога места да му дођу на погреб парадно обучени, са мачем, мамузама, плаштом и крстом. 12. Јерониму Ангеловићу није било суђено. да «витезове св. 'Борђа" поведе у рат иротиву Турака. Али је овај орден начином тако нријемљивим и занимљивим одржавао интерес за ослобођавање истока од Турака и привлачио у једну организовану групу људе, који су вољни били да гину за ту мисао. Установа тога ордена на сваки начин доказ је, да је Јероним Ангеловић служио тој мисли. А то је уједно и доказ, да је балканска емиграција крајем шеснаестога века била једнако свесна своје дужности да мисли на свој завичај и да ради свима средствима да у најближем великом народу — народу италијанском — подржава живо интересовање за ослобођење његово. 13. Занимљиво је, да се овај к Константинов орден св. Ђорђа" одржао све до у сами деветнаести век и да у самој ствари још није Формално укинут. У средини седамнаестог века Фамилија дривастанских Ангеловић-Комненовића претапа се у Фамилију Лазаревић-Вуковића. Последњи Ангеловић од те лозе (М1сће1 Ап§е1о Сотпепо, Рппсјре сћ Тевза^Иа) имао је само једну кћер, Марију Алтадону, која се удала за Ивана Крсту Вуковића. Синови овога Ивана узимљу к очевом породичном имену и породично име своје матере, те се пишу: а Јоаппез Ап1опши е1 Мгсћа.е1 Уисокгсћ ^аггагг АпдеИ Сот-