Отаџбина

16

ИСТОРИЈСКЕ ПРГЕ

пепг", како стоји на њиховој Фамилијарној гробници у цркви Санта-Марија-Нуова у Млецима. (СЛдодпа, Ве11е 1пзсп210пе, I, 299). Биће да су се они почели тако потгшсивати од год. 1668, јер те године, иод 1-им мартом, ујак њихов Ангел Марић Комненовић као «велики мајстор Константиновог ордена св. Ђорђа Ј> потиисује диплому, којом свога сестрића Јована Вуковића поставља за витеза и (( кнеза Палатина" орденовог с правом. да га у томе достојанству наслеђују потомци у мушкој правој линЛји, као и с правом, да Вуковићи унанред носе у своме грбу Комненовог златног двоглавог орла у црвеном пољу. Од тога је доба најстарији Вуковић-Ангеловић једнако бивао један од првих витезова овог ордена. Један од њих (Михаило Вуковић-Лазаревић) штампао је године 1725 у Млецима књижицу да одбрани орден од наиада неког Сципиона МаФеја. 1 14. Не видим за сада којим је путем достојанство «великога мајстора" орденовог прешло на дуке од Парме. Могућно је, да је оно још од Ангеловића, или можда од једнога Вуковића Ангело-Комненовића, прешло најпре на Фамилију Гонцага, која је не само била једна од најславнијих у горњој Италији, него је још и иначе била позната са свога сродства са кућама Палеолога и деспота 'Вурђа Вранковића. Тек на сваки начин Марија Лујиза, дукиница од Парме, кћи цара аустријског, а жена Наполеона I, сматра се за главара «с1е1 Васго 1шрепа1е огсИпе Сопа^апМшапо Ап^еНсо Аигеа1о (Н 8ап О-јогдЈо", па динломом од 11. децембра 1820. иотврђује Ивану Ватисти Вуковићу Лазаревићу достојанство орденовог «кнеза Палатина", које су му преци имали. А то му је после и цар аустријски одлуком од 18. јуна 1821. са своје стране иотврдио (Сј§о§иа, Ое11е ћшстшпе Уепехјаие, I, 299). (Свршиће се.

1 Еге4асје (ЈгцшвШо) ш ер18(;о1ат 8с1р1ош8 Ма1Ге1 тагсћ1оп18 а<1 ОИћег4ит Сирегит (1е Ш>и1а едие81;г18 огЉшз Соп81 ;ап11п1аш, УепеИа, 1725.