Отаџбина

ТАМО АМО Г10 ИСТОКУ

31

Не чује се Фрула мала, нит' се чују звона гласи, Не чује се тич'ја пјесма, нити туге, нит' уздаси. Не чује се глас пастпра, како мами стадо своје, Нпт' се чује глас дјевојке, како драгом песму поје. Ситне зв'језде тихо св'јетле у слободном своме крају, Гдје неима мјеста тузи, нити тешком уздисају. Вјетрић благи пирка тихо, и лелуја густе гране, Доносећи слатки мирис са топлије негдје стране. Вијугави поток мали, скоју тајну пјесму поје.... К'о да пита: „зашто зв'језде неиомично тако стоје?" Мјесец тамним небом шета, вођа тијех зв'језда мали', И суморно бада зраке — там' гдје бјесне морски вали.... А ја самад блудим даље, к'о пустињак у тој ноћи, Жељно чекам кад ће ведри са сунашцем даиак доћи.... Сарајево. их. ЈАил АНОВИЋ

Т АМО — АМО ПО ИСТОКУ ПИШЕ Д-р ЈА и<лан ј Јовановић IX. КАЛБУТА (СВГШЕТАК) Прелазећи из енглеског квартира у индијски, опазих . да у Калкути живи једна врста људи , која чини прелаз између Европљана и Хинда То су урођениди, трговци, настањени из свију крајева Индије. по изгледу и понашању нешто Јевреји. а нешто Цигани, а по вери мухамеданци. Њихова је имахала" голема и посве слична паланкама турским; њихова је ношња источњачка, а занимање им је искључиво трговина. Магазини њихови начичкани су један до другога, и препуни енглеске робе за експорт, оне. која се у огромној количини, а по јевтину цену, баца на истои, да се њоме цивилцзује ко хоће.