Отаџбина

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

35

његовој са мајком му природом. Наше колено утрло је понова путеве, који негда спајаху древне народе један с другим, и дошав у тешњи додир са културом истока, почеле су већ да избијају у модерном друштву нашем идеје , које су у два-три маха избиле међу просвећене народе свих времена. И међу Хиндима има трговаца, али ови тргују само индијским производима, а у овима прво место заузимљу ткива. Чудновата је рукотворина то индијско ткиво ; оно пролази кроз много руку док дође до пијаце. Танки кашмирскп шалови везу се и ресе у Бенаресу или Калкути; свила се највише обрађује овде и ткиво, ако није лепше од Францускога, живље је боје и постојаније. У индијским продавницама видео сам свилене тканине, које немају себи равне у Европи, а то су нарочито оне, којом се одева богата класа у унутрашњости Индије. То су тканине сличне онима, што их виђамо на свечаним одеждама наших свештеника, само што су богатије и лепше. Брокатна ткива имају голему вредност за то, што се за њих употребљује чисто злато или сребро : источњаци обрађују драге метале чисте, без икакве смесе ; исто тако и новци су им сковани од чиста златна и сребрна метала. Највећи део индијског становништва Калкуте сачињавају занатлије, који се у своме послу одликују вредноћом и умешношћу. Они не раде само рукама, него узимљу у неким радовима и ноге у помоћ, јер се они у младости увежбају хвататм прстима од ногу свакојаке алате. Занимљиво је гледати такве раднике, како се вешто служе ногама за разне послове: дрворесци држе дрво што га режу, укљештено међу обе ноге, и раде чучећки; ткачи покрећу нита ногама; стругачи врте ногом вратило, око којега обавију жицу затегнуту на једном подугачком гудалу; швачи и везачи држе своју тканину између палца и првог прста од ноге — сваки ту гледа да за свој рад ангажује што више прстију. и одпз *