Отаџбина

36

ТЛМО — АМО ПО ИСТОКУ

ста му рад врло брзо иде од руке и — од ноге. Где ноге не помажу, ту се сви радови врше чучећки, тако да радник седи дословно на својим петама; десно му је колено пред прсима, а између њега и левога стоји му лева мишка. Тако седећи не мора да се гури при раду. Радницима су одевена само бедра и глава, све остало је голо ; изгледајући тако, они на Европљана ираве утисак дивљака, али кад загледамо њихов рад, заборавимо њихову голотињу и дивимо се њему. Индијска папуча од мрке коже, тако је мека и вешто сашивена, да се може такмичити с европском рукавицом; дрворези на кућевном намештају тако су вешто и укусно израђени, да би на њима имао шта да научи европски радник. И у ствари он много и износи из ове школе, која се од древних времена преносила овде с колена на колено. Треба само помислити, да је Холандија прва дошла у новнје доба с овим пределима у додир, и да се и данас глађење драгог камена највише врши у Холандији. Овде у прљавим улицама калкутским, наћи ћете Хинде, који то раде од вајкада пред вашим очима на улици, и кад загледате у њихове рукотворине, наћи ћете мноштво предмета, који су изрезани од тврдога камена. И данас ја носим на ирсима, из ових радионица, дугмад од једноставног млочнога кварца, што их европски радник није у стању да изради. Колико је чиста и укусна рукотворина ових људи, толико је пр.ваво месго , где се она обрађује. Има у Калкути много великих радионица, где се преде свила, где се тка златни и сребрни шик за украс одеће; у тим радионицама раде на стотине људи оба пола. већином женскога, али је човеку у тим просторшама мучно остати један часак, а да му се не смучи. Ко сумња да у природи људској има нешто и од амФибија, тај ће се најбоље уверити у овим каљавим и запарним ћумезима а из њих излази урешена тканина, за коју се у Евроии јагме богаташи. Треба имати много добре воље, да се