Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

стива срца. Ријеч му је увијек била паметна и умјерена. а поштење је имао необично. 6 јуна 1880 године на свечаи начин освећен је и откривен споменик у Москвп којн је поднгнут прнлозима свију Руса. „Пушкин је необнчна појава" као што је Гого.т>. И доиста. пјесник-пнсац којн је толика велеумна дјела оставио риђеном народу ; — створио богату народну књижевност. што је обратила на себе пажњу свега образованога свијета; ијеснпк, који је научио Русе да .љубе свој језик. своје обпчаје и своју историју — доиста је овакав ч<*вјек необичиа појава. Што дуже буде живио народ рускн и словенски п бо.ве напредовао у науци и образовању . то ће Пушкинова појезија све то већма одушев.Бавати и заноспти. Појезија Пушкпиова кипти природном красотом и истином. Она је правцати одисај Пушкинове племените. родол.убне и велике душе. Геније Пушкинов у томе п надмашује све руске писце п умјетнике. што код ниједног нема оне природне хармоније између пстпне и .љепоте. п што ни приближно ни један пе бијаше израз п одјек правог руског духа, језика, обичаја, простоте и природности, као што то Пушкинов геније бијаше. У овом погледу. Пушкин не само што је необична појава. он је чудновата и јединствена природа . кад се уочи. какво му је било успитање. Под утисцима лажне романтике. у разгару поквапене јевропске књижевности. од које је природна красота и истина предалеко била . Пушкинов велеум поче да буја п да се развнја и цвета. С тога је. и његова и руска срећа. што је младога ијесника голи случај повукао на село под закри.ље доброг анђела храните.ва и управите.ва : — његове добре нане Арине.