Отаџбина

0 24

КШВЖЕВНОСТ

Све ондашње више и образованије руско друштво живјело је и хранило се не здравом и сочном природном духовном храном, него којекаквим поваринама — подражавањем — најрђавије и најпоквареније јевропске књижевности, а још је од горих и наказних идеала било руковођено. За то друштво, сви ови лажљиви и груби идеали и појмови. бијаху узори, а све што је било народно, руско, природно и истинито, не само да ништа иије ваљало, и да се није нмкако цијенило, него се је презирало. Ово изоиачено образовање и лажно успитавање ишло је тако далеко, да никоме ни на ум није надало, да збиља може бити изједначено сурово п неуглађено, народно руско са углађеним и бљештећим јевропским наказним идеалпма. Вогати језик руски сматран је био као њешто просто' и ниско. Ко би и помислиги могао да он може бити толико гибак, њежан, убједљив и способан за све појетске облике и за све њихове нјесничке накараде ! ? Све ове предрасуде , Пушкин је поништио. Својим нојетским дјелима , Пушкин је први открио све благо и богаство рускога живота , руске богате природе , руске душе , и племенитости , и неизмјерно богатство рускога језика. И све је то Пушкин, најузвишенијим и најдивпијим словом умео да доведе у дивиу хармонију. Признати се мора, да је и геније Пушкинов, у почетку пјесничког рада његова. почео да греде јевропском романтичном кривом стазом. Али и у тим његовим првим „покушајима" свијетлила је као кристал чиста руска душа. У «Цпганкн", овом посљедњем и најсавршенијем његовом пјесннчком умотвору, и ако замиш.веном под првим утисцима Бајронове романтичне струје, широм се појављује права руска душа, она дивотна скромност природних осјећаја без којих нема и не може буги генијалног пјесника ; — она хармонија душевне слободе и природне истине која се добива личним самопрегорењем и самосавршенством а не подражавањем б пештећој п Фантастичиој спољној слободи.