Отаџбина

6 38 КЊИЖЕВНОСТ 0 старој српској литератури XIII и XIV. стодећа није речена ни једна једита реч, а што је још најглавније о најновијој литератури нема ни спомена. Последњи се спомиње Вук и то само као скупљач народних песама. О Бранку, Змају, Јакшићу. д-р Лазаревићу, Папчићу, Даничићу и осталим нашим песницима и књижевницима нема ни речи и ако се за њихова имена данас зна далеко изван граница Српства. Извори су му били врло мршави за израду историје срп. књижевности. Он није имао ни стоти део онога, што је на страни писано о нашој , нарочито народној литератури. Све , чиме је располагао, јесте ово : ШаФарик, Историја југословенске литературе ; Суботић , Неколико основних црта срп. литературе ; Ј. Ристић , Српска народна литература ; Талви , Српске народне песме ; Герхард, Српске народне песме ; и Капер, Српске песме. Када се упореди ово из Карпелесове књиге и оно што је о српској књижевности написао Шер пре толико годииа у својој историји светске литературе, не може се веселити. Ничег новог нема, баш као да је српска литература за све то време мирно спавала. Још када се узме у вид. да су у историји немачке литературе спомињани чак и писци којекаквих сокачких романа и приповедака, када се види, да је грчкој, мађарској, румунској, па чак и бугарској литератури дано много више места и поклоњено много више иажње -— онда се сасвим природио долази до закључка , да ми не можемо бити задовољни оним, што се о нама вели. Једино још остаје нада , да ће у даљим издањима бити то поправљено. јЗ. Ј^ибникар »>х<.