Отаџбина
КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ КлеФте и Сулиоте, историска расправа од Војислава В. РагииКа. Београд, 1892. Цена 1-50 дпн. Да бп један народ другога иомагао у његовнм цпљевнма, потребно је да се најпре упозна и научи слично мислити и осећатп. Узајамност међу браћом не потиче отуд, гато су то браћа по крви. но што су сличним успитаљем добили сличне назоре и осећаје. Ликург је на овоме начелу основао у своме народу друпггвени ред, и једнодушност, којаје тиме постигнута, начинила је од малене Шпарте једну моћну државу. Ово здраво начело руководило је и писца, кад се дао на свој рад; он је хтео да нас упозна с народом грчким. ко.ји је по карактеру, ио прошлости н но циљевима својнм сродан нама, те тнме да утврди међу Србима и Грцима што тешњу везу, да их сличношћу њпхове прош. 10сти н садашњости ирпволе да међусобно савлађују преиреке што им сметају да међу народима на Балкану заузму иоложај, који им присто.ји. Кад чптамо у књизи онај јуначки отпор грчких горштака нама је. као да прелиставамо исторнју нашег рођеног племена у Црној Горн и Херцеговини. Еиирскн Ламбра и Фота нису ни више нн мање до српски Синђелић и Вукаловић, и нас обузимље туга, -што такав хероизам није ишао споразумно и једновремено нротив балканских завојевача. Писац нам у своме делу износи нрошлост . да би из ње научнли што нам у будућности чинити ваља, и такав рад , ако се доследно настави, неће нромашитп циља. Желети је само да младн пнсац, који у своме раду показује толико разумевања колико усталапггва, истраје на своме путу. Књигу је ову пздао г. Пера II Зорнћ, фактор државне штампарије. Колпко нам је мило што се настојницп наше штампе својски заузимљу за сриску књигу, толико нам је милнје, што они у избору показују да умеју као што ваља да цене вредност књиге и корист њезину. БоЛ)в бн било, да како. да је оваквим књигама обезбеђена не само штампа него н награда од толпких књпжевних фондова наших. С наше стране не можемо више до да нрепоручимо срдачно ову књижицу нажњи иаше читалачке публике. * Каква је граматика латинска потребна за наше гимназије? Написао Јов. Туроман. Београд 1891. Између проф. Туромана н Малине, учнтеља класичних језнка у гимназији, води се већ одавно пренирка да ли треба увести основин,-