Отаџбина

340

ПАТАРЕН СВЕВИД

сан али нису умели нротумачити његов значај. Преко ове провалије наместише Свевидови ратници четири велика оборена грма и тако покрише ову провалију. Затим се ратници поређаше један до другог у два реда озго са градског поља па до брежуљка, па из овог повадише оно силно наслагано камење. Додајући га један другом за час је камен за каменом стизао горе у град. Од круиног камења подигоше на грмовима преко провалије зид од три хвата висине, а ситније камење бацали су на гомилу пред црквицама. Стаиа је отишла у манастир, иа је са осталим женама отуда доносила ратницима сваковрсног јестива. Старце, које нису могли употребити на теже радове, послаше у гору да давањем знакова из рогова сазивају растурене патарене. До мрака се искупило преко пет стотина патаренских ратника око Свевида. Доцније дођоше из збегова жене и деца, те је опустело Јајце опет оживело. Сву ноћ су вредни патарени градили дебео зид над провалијом, коју су премостили оним дебелим грмовима. У томе су се горштаци разумевали. Кад је зид достигао потребну висину, оценише да ли ће грмови издржати терет који ће још доцније да навали. Нађоше да је све у реду. После се спустише у долину, где је нестало брежуљка. Вредне патаренске руке испратиле су горе у град све камење, које је било сложено на гробу Франачких витезова. Брежуљак нретворен је горе у граду у високи зид а пред црквицама наслагана су два мала брежуљка од ситног камена. У долини прегледао је млади кнез цело поље, па је наређивао где ће се копати јендеци а где ће се нодизати зидови. После саградише свод нреко рукавца реке Врбаса, који је у оно време протицао испод градске стене. Овде је била најважнија тачка, јер само овим путем, овим тесним кланцем могли су Татари доћи до Јајца. За тим преградише цео кланац високим зидом. Сад Татари не би могли доћи до Јајца док не иоруше овај зид. Патаре-