Отаџбина

ТАМО — АМО Г10 ИСТОКУ

403

од перушине. Ко је имао већу породицу добијао је већи оброк и то је ишло тако мирно и право, да се иигда око казана не чујаху речи. У породици се тај оброк подели; сваки има свој чаиак за пиринаџ и свој тањирић за зеље, и сад отпочиње чудновага, нама Европљанима сасвим необична процедура храњења. Чанак с пиринџем се примакне устима, и два подуга штапића што •се играју међу нрстима њиховим, гурају пирииач у уста; за гим се остави пиринач а узме тањирић са поврћем, и манипулацијом истих штапића или се набоде што је у њему или се закљешти и приноси устима. ГГа тако то иде наизменце до краја обеда. Хлеба у овоме народу нема, и они се могу молити Богу само за свој «насушни пиринаџ". Осим ове хране опазио сам да једу и сушено воће, а деци дају комађе од шећерне трске да сисају. — Као што видимо дакле, овај се народ прилично Фругално храни, па ипак је он но само здрав, већ и необично снажан и дурашаи у раду, а дену има веома једру и чилу. Међу овом гомилом Хинеза почео сам да размишљам, да ли узрок многим невољама нашим физичким и моралним пе лежи можда у обилној и раздражл^ивој храни нашој и од тада чешће о томе размишљам и све ми се више чини да ће бити тако. Не знам да ли је КонФуције, као наши мудраци што су, свеговао свој народ да буде умерен, али ако је, слободно могу рећи да су га Хинези боље послушали но ми што смо наше учитеље умерености. У Хинеза нема љутог пића, дакле нема ни пијанства, па дакле ни ексеса: за 10 дана, колико су ови људи били на броју, није се међу њима могла чути осорљива реч; изгледаше ми као да то беше једна породица, која живи у слози. Али ако весели Хинези нису пили друго пиће осим свога ча.ја (а то су пили сваки час) они су пушили као — не као Турци пего као Хинези. У ових је све особено, па и лула им има особени облик. То је четвртаста пљошга кутија од туча, величине длана а ширине од иалца. У 26*