Отаџбина

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

405

лулу своме другару, који ће сад да понови ту исту нроцедуру и тако иде лула из руке у руку док један од двојице ие падне (( МорФеју у крило". Тада онај што остане будан или боље дремљив за њим, угаси лампу и за неколико тренутака захрчу обојица у друштву као што су мало час у друштву пушили. Занимљиво је опажати на овим пушачима дејство оПијума. Иза ирвих димова они оживахну; говор им буде све јаснији и бржи, а хоће кад што један од њих и да попева; за тим наступи нека врста узбуђења, и они као у милошти тепају један другоме. Најзад говор постаје у темпу спорији па тишији, па најзад развучен и мумлав. Сан је иза опијума тако дубок. да где који преспавају цело јутро с.ве до ручка. Кад се разбуде они су мамурни и ћутљиви баш као и наши пијанци. Они што се не одају тој чудноватој услади, нроводе вече у разговору и певању. Своје песме пропраћају једним инструментом сличним нашој тамбури, у већем размеру. Песме су махом лирске и онај што пева сам себи и понева. Тако дакле сваки певац мора да мења глас у певању, имитирајући час мушкоме час женскоме гласу. Њихове су лирске песме дакле дијалози заодевени у врло пријатне мелодиЈе. Кад сам у зору изашао на кров, брод је наш пловио између ((Пула" (острва) којима је начичкан малајски мореуз. Сва ова острва су равна и мало уздигнута над морем; на њима је необично бујна вегетација, али већином културна вегегација. Према заиаду ограђен је овај мореуз брдовитим острвом Суматром. те је с тога у заклону од валова из бенгалског мора. Путнику је овде као да плови и реком тек кад се нримакне јужном врху полуострва и канал ое завије ка истоку , носгају пролази мало шири, али и ту се, све до Сингапура, виде с десна и лева зеленилом обрасли отоци. Где што је пролаз међу њима тако узан, да се могу лепо видеги црвени саруци на главама, и такве исте сукњице на бед-