Отаџбина

ОИШГИ СПОЉНИ УС.10ВИ ПО ЈКИВОТ БИЉА

429

физиологији » 1865 г. Доцније је на томе радио и Кункел и то по упуству самога Сакса. Понајвише је експериментално испитиван утецај индукциоиих струја на нротопласму и на надражљпве покретне лисне органе код понеких биљака. Али добивени резултати нису ни мало проширили иоглед у само биће биљака. (( У опште може се рећи", вели Сакс «да врло слабе константне струје или индукциони потреси, кад се кратко време посматрају, не производе никакав видљив еФекат иа протопласми, док се наиротив код јаче струје показује већ пека узрујаност протоиласме, слична оној, коју нроизводи виша тоилота, и да иротопласма најзад угине ако се струја још више појача". И слабији иидукциони удари утичу као потреси од додира на надражљиве органе лишћа код мимозе и на прашнике Вегђсгш-а сеп1аигеа и др. Да и у нормалном животу биљака има баш и електромоторске грађе даје се негде непосредно доказати, а негде се опет може по укуиним знацима осетити да је има. Доказано је, да свако покретање воде у ткању па и у самом дрвету стоји у вези са ма и слабим електричним надражајима, који се јављају и при иајпростијим пасивним прегибима ма кога дела биљке. Осим тога, и ако није баш сасвим експериментално доказаио, опет се може доста поуздано тврдити, да сви хемијски процеси храњења, молекиларног кретања при рашћењу и оптицању сокова, који се неПрекидно у биљкама врше, стоје у вези са електринским надражајима разне врсте. Даље, може се мислити, да у обичном животу сувоземних биљака, сама (хабитус) биљка служи као посредник, кроз који се уједначавају (изравњавају) стално променљиве електринске напонске диФеренције међу атмосФером и* сувом земљом, јер у земљи укорењена биљка са својим гранама запрема у ваздуху велику површину; коренови опет стоје у врло .тесној вези