Отаџбина

А Н К А

437

свога аостања нвго и свога. одржања у најширвм смислу овв рвчи завистан од сиољних утвцаја најразличитијв врств. Али би оивт било иогрвшно .иислити, д,г ови сиољни утисци могу у свако доба да изазову живот биљнога света као таквог, или ма и јвдног једитог биљног облика! Све што смо до сада носматрали, само су реакције веп иостојеће биљнв суастанције иротиву сиољних утвцаја. Начин пак, како се ове реакције јављају, зависи од природе саме биљке; и даљи, и то тежи задагак физиологије је: да испита унутарњу природу биљке. која је оспособљава за ове реакције. На крају још ово: Па биљке утичу врло различити узроци, оне су ироизвод утвцаја сввтлости, тоилоте, електрине, тежине, климе, инсеката, наслвђа. и ирилагођивања као и земљишта, за које су својим животом ввзане.

^ н: :к

Леиоти украс беше, Свет пред њом ншптав пра' Њу, дивну, љубљах жарко, То само небо зна!

Осмејак — бео дан ! А прамен косе илаве Ту вилин беше стан !

Чело јој зора мила,

Светлост је лиде њено, Око јој жпви плам, Погледом чуда ствара, Оживи студен кам!

Имаше врлине све; Ја љубљах ову светлост,

II ово сунце сунца,

Ад' она мене — не.

А Р-