Отаџбина

М Е Р О II Л

493

законитог престолонаследника ; једном речју Полифонт је послао убице да убију твог Епита. Меропа: Без основа вређаш ПолиФонта, мунча мога. Племенити карактер краљев неспособан је за гакво злочинство. Евримеда: Опрости, краљице, старој слузи и дојкињи твојој ако се чуди тој неочекиваној новој промени твојих осећања. Ја сам мислила да говорим тужној удовици КресФонтовој и брижној мајци јаднога Епита, кад ал' на један пут одговара ми ПолиФонтова љуба. Меропа: Моје срце, Евримедо, није било суд за мржњу. Ви с.те га Месињани са вашим интригама у то претворили. Али треба да знате, да је мудра рука скинула чеп са тога суда, и просута је сва она горчина мрзости, која се толико годииа нагомилавала у моме срцу. Од тога тренутка, нова светлост обасјава срце моје, и нов нламен избија из њега као са олтара, пламен љубави. Пазите да ми са дахом ваших интрига не угасите ту нову светлост; пазите да ми са вашом жучју мржње не угасите пламен љубави моје. Ко једну реч рекне од сада противу мог ПолиФОнта, тај је мој непомирљиви непријатељ. Евримеда : После те строге речи, краљице, требало би да ћутим, али несрећа ме нагони да говорим. Ако сам мало час старала се да твојв материнско срце спремим да чује само једну опасност, сада морам да ти говорим о свршеној несрећи. Меропо, одреши густу повеску са којом су ти очи свезали, те да слепа не видиш истину. Има већ месец дана како је Полифонт послао у Етолију убице који Меропа : По заповести твога краља доводе Еиита у Месинију. Евримеда: Или га носе мртва ? ! Меропа : Пресекао ти се језик ! Жива и здрава га воде са свима почастима, јер треба да знаш, Евримедо,