Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

1 _,У. За живот сам рођен мирни, За тишину села мила ; Ту је јачи звук ми лирни, Ту се машта јаче вила. У нераду кад сам био По језеру бродих ти'о, И [аг-пгвп1в свег ме свлада. Јутром нисам жељан рада ; Тражим негу и слободу. Спавам много, читам мало, За славу ме није стало. Те сам прошлост у свом ходу, Лепе дане жићу младу Проводио у нераду. 1ЛТ. Цвеће, љубав, села рада, Задобисте срце моје ! Нек не мисли нико сада Да сам ја то, Јевђеи шго је. Нек' смешл>иви мој читатељ, Ил' буд' какав мој издатељ. Ову рађу када чита Својим судом не похита, И не мисли, можда, сада Да ја цртам жиће своје, Као горди Бајрон што јс ! Као да ми тешко пада И да ништа друго не би', Него писат' све о себи! ЦУИ. Овом згодом још ћу рећи: Љубави се песме дају. Бивало је предмет срећи