Отаџбина

ОПШТИ СПОЉНИ УСЛОВИ ПО ЖИВОТ БИЉА

мрчини и у евима органима, иа садржавали ови у себи хлороФила или не. Од свију процеса биљнога живота најмању топлоту иште клијање, но и оно иије са свим иезависно од темиературе. Пшеница и јечам клијају већ ирпод 5"С, вишња на 9'4°С, а бундева на 13 7°С. 1 Пошто је биљка клијала, ваља да наступи повишење топлоте, те да се омогући даље развијање. Ако се температура не повиси, биљка ће остати на истом ступњу развића за неко извесно време, па ће најзад свенути. У колико се биљка више развија, у толико јој је и све виша топлота потребна, тако, да се може рећи: сваки стуиањ развића, има и своју најнижу и највишу (минималну и максималну) тоилоту. Изгледа, да се цветање разликује од растења тиме, што пре цветања мора топлота да се сиизи, иа да оио наступи. Ово се потврђује тиме, што биљке из умереног појаса не цветају у жарком појасу, но само расту. — За развиће старих органа довол^на је и иижа, а за образовање нових оргаиа и за асимилацију увек је нотребна впша топлота. Клијање и развијање цветова, који су још у јесен постали, не зависи у главном од светлости ; јер у оба случаја биљка само материју иромењује а не асимилише — већ зависи једино од температуре, пошто ови радови могу и у номрчини да се врше. Кад знамо, да разне биљке разиу количину топлоте требају, гха да могу клијати, онда можемо из тога закључити , да је и њихова протоиласма разио организована. Ово се јохп боље опажа на кретању протопласме. Ако се каква биљка, код које се кретање протопласме може лако да посматра, загњури у хладну воду, кре1 Д-р Улот (Бт. ШоШ: Р1ота 1871. Ј6 12) држи, да пшенично зрво мои:е да клија и на 0"С; на чак и иопод нуле. — Но сигурније оу у овоме дага проФесора Сакс-а, који се тим специјално занимао. Џ. Засћа,Јаћгћ. Јпт ВоЈашк II. Вс1. 1800. стр. 338.)