Отаџбина

584

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

Туна онда чудо није Ако жена мужа срами, Те ђаволу осмех мами ! XXII. Кога љубит', веру дати ? Зар се веран и сад рађа ? Ко ће нашој жељи стати Својим радом да угађа ? Клеветом нас ко не мори, А пред нама ласком збори ? Ком је грех нам мрзак био ? Ко нам није дојадио ? Зато нек вас понос храни, И нека вас труд не слама; Ви љубите себе сама, Читаоче поштовани ! Други лажну љубав вије, А од ове лепше није. XXIII За састанком шта ли дође, Погодити тешко није : Бог љубави опет пође Да по грудма Тање рије ; И душа јој силно пати, Јачом силом страст је схвати. Тања опет тражи њега... Санка нема, сан је бега. Здравље, срећа, жића сладост, Девојачки покој неота, Све то оде, све то преста, Те јој вене бујна младост, К'о кад зору, што нам зрачи, Силна бура часком смрачи.