Отаџбина

586

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИИ

Карактер нег' Шатробијан. А међутим две три стране (Лудорије тако зване, Што за срда нису чиста) Руменећи он прелиста. Ил' се у крај за стол склоне, Налакте се како знаду, Па се шаху сасвим даду, Ал' у снове Ленски тоне, Па свог краља, кад год стигне, Са пешаком својим дигне. XXVII. Па и када кући дође, Њему Олга мира не да ; На листићу цртат' пође, Да јој после ма кад преда Црта село уз то приде Гробни спомен, храм Киприде. Ил' голуба баш на лири, Како своја крила шири. Ил' у књигу успомене, У којој јој чари слави, Стих од два три ретка стави, Неми спомен силе њене, Мис'о што га силно слета Сваког дана тол ких лета ! XXVIII. Виђали сте запионице Паланчанке какве иаше; у којој јој другарице Много чега надрљаше. Р1 ту на зло правопису Песме с мером никад нису. Јер каква је кадгод згода :