Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

591

Докле шумској реци дође. Па к'о Бајрои што је био, Тај Хедеспонт препливава ! Затим журнал прелистава И каву би своју пио ; Облачи се

XXXVIII. XXXIX Читање му, шетње, снови, Шумски хлади крај потока, Па тренутак да улови Љубнут' цуру црна ока; Хитри коњиц скока смела. Богат ручак, слатка јела, Затим боца рујна вина, Па самоћа и тишина Јевђенов је живот цео, Ма да није знао како, Сав се њему пред'о лако. Цело лето ј' у то свео. Заборави старе дане, Град, весеља, готоване. XI,. Ал' северно наше лето, Јужној зими ругло ј', знамо Сине, оде — то је ето, Ал' нећемо да признамо ! Већ нам небо јесен даје, Већ слабије сунце сјаје, Већ дан краћа, нема цвећа, Лишће иада са дрвећа Уз шуштање пуно сете; Већ се магла земље хвата, А гусака дуга јата