Отаџбина

БРАК 113 ЉУБАВИ

627

«Баба да пукне од смеја... Ала је весела!... Јутрос је певала на степеницама ! Да ли су добра обавештеља која јој је дао онај генерал!... «После ручка дочепала сам његово писмо... Како је елегантно у својој простоти ! Ево га од речи до речи : Госиодине, добио сам иозив којим сам има.о част бити иозва,н з а среду 11 јуна. Примлм га с највећим за довољсгвом и с највећом захвалношћу. Па моје велико задовољство дознао сам да је госиођица вагиа кћи задовољна с коњем... Изволите иримити, госиодине, уверење мога одличног иоштовања... ( (Уверена сам да је нарочито употребио два пут реч за довољство... Знао је да ћу ја видети писмо... Мислио је да треба да нагласи на ту мисао. — к Уторак 10. јуни. Сутра ручам код ње". — «Уторак 10. јуни. Сутра руча код нас" И долазимо на велики дан тога ручка. На тебе је ред да причаш ручак. — Знаш шта? Јованка... Доста је за данас... 11ре свега види колико је сати. — О ! два сата но поноћи ! — Да, два сата по поноћи ! То је већ добар разлог да се ту зауставимо... То није једини... Ја мислим да ће од сада наши рукописи бити страшно монотони. То ће бити љубав, и опет љубав, и непрестано љубав ! Ничега другог неће бити у нашим малим белешкама,.. бар у мојим. — И у мојим. — И то љубав обична, љубав са слободом да се виђамо, љубав са слооодом да се разговарамо... Чим сам те могао гледати из близа, једина је заслуга што сам те видео такву каква си била, такву каква си, то јест најлепша и најбоља од свију жена ! Једина је заслуга што сам те љубио ! Не, видиш, што је било ретко и најлепше у нашем роману то је његов ночетак. Ми смо се љубили у неку руку из инстинкта, из даљине, 40*