Отаџбина

038

КЊИЖВВНЕ БЕЛЕШКЕ

али из њених очију које су бдиотале срећом сазнао је све што му је требало знати. Он написа још три писмена. Она не дочека ни да он сврши, па написа : Да. — ТТТта то ви играте, секретара? — рече стари кнез пришавши. — Али ако хоћеш у позориште. време је! Љовин устаде па испрати Катицу до врата. Међу њима беше све речено. Она му беше признала да га воли, да ће казати оцу и матери, и да он треба да дође к њима сутра пре подне. (НАСТАВИЂЕ СЕ) КЊИЖЕВНЕ БЕЈЕЕШКЕ ВошЈсбће 81ис1Јеп № бегћјеп уоп Р. КапЛг. Дело ово нознатога испитача наше земље сачињава Х1Л свеску Споменика, што их издаје ц. в.р. Академија наука у Бечу. У н>ему писац набраја све римске насеобине, иочев од Београда Дупавом до Виднна, затим описује војничку цесту од Еостоца (УшппаИит) ка Цариграду са свима поморавским насеобинама римским; па главну цесту из Ћуприје (Ноггеит таг§т) до Београда, па насеобине око Ниша и цесту ка Тесалонику, па грану те цесте што се одваја од Ниша ка Приштини, и завршује са цестама дуж Саве и Дрине и свима мрежама отуд по западној Србији. Кљизи су додатп многи (120) цртежи, ситуациони илановп и заниси, а има и неких цртежа од искоианих вајарских иредмета око Дунава. На крају је географска карта Србије на којој су назпачене вароши, кастели, рудницп и бање за римске владавине. Текст се ове књиге одликује кратким, јасннм и лепим излагањем. Овик знаменитим делом својпм, Каниц је попунио циклус својих досадањих изврсних радова о Србији, који, познавајући његову вредноћу, надамо се, још нпсу завршени. * Оићгоушк зове се лист, који је прегаоштвом наше браће Дубровчана, а под уредништвом Стева В. Врчевића почео излазпти у српској Атини. Нрви је број изашао 3 јула т. г. и доноси на челу програм у коме изјављује да је покренут у намери, да прискочи у помоћ „Српскоме Гласу", као побочно крило његово; и да с њиме договорно уђе у борбу за народну мисао, држећи се девизе: „један Бог, један језик,